эмпиризм
ЭМПИРИ́ЗМ, эмпири́зма \\ [э]мпири́зм и [ие]мпири́зм; э[м]пири́зм и допуст. старш. э[м’]пири́зм; в форме эмпири́зм – эмпири́[зм] и допуст. эмпири́[зəм]; в формах с сочетанием зм на конце слова и перед а, о, у: эмпири́зм, эмпири́зма… – эмпири́[з]м (! неправ. эмпири́[з’]м); в форме эмпири́зме – эмпири́[з]ме (! не рек. эмпири́[з’]ме).