ЭМПИРИЗМ, эмпиризма \\ [э]мпиризм и [ие]мпиризм; э[м]пиризм и допуст. старш. э[м’]пиризм; в форме эмпиризм – эмпири[зм] и допуст. эмпири[зəм]; в формах с сочетанием зм на конце слова и перед а, о, у: эмпиризм, эмпиризма… – эмпири[з]м (! неправ. эмпири[з’]м); в форме эмпиризме – эмпири[з]ме (! не рек. эмпири[з’]ме).