спрашивать
СПРА́ШИВАТЬ см. спроси́ть.
|| Морф. с=пра́ш=ива-ть. Дер. недолг. вр. по|спра́шивать сов. (к знач. 1.0., 1.1.), глаг. спра́шивать|ся несов. – ; сущ. спра́шивание [спра́шива|ниj(е)] ср.