понуждение
ПОНУЖДЕНИЕ, понуждения, мн. понуждения, понуждениям \\ пону[жд’]ение (! не рек. пону[ж’д’]ение ! неправ. пону[ж’ж’]ение); понужде[н’и]е и понужде[н’й]е, в беглой речи возможно понужде[н’н’]е и понужде[н’]е.