посадить
ПОСАДИ́ТЬ см. сажа́ть
|| Морф. по=сад=и́-ть. Дер. сущ. поса́д м. – , поса́д|к(а) (См.). От глаг. сади́ть несов. – . (Этим. ← праслав. *saditi << *sěděti – ‘сидеть’).