перебивать
ПЕРЕБИВА́ТЬ см. переби́ть.
|| Морф. пере=би=ва́-ть. Дер. глаг. перебива́ть|ся несов. – ; сущ. перебива́ние [перебива́|ниj(е)] ср. (к знач. 5.0., 6.0.), переби́в|к(а) ж. (к знач. 3.1.1., 3.1.1.1., 4.0.–6.0.).