харизма
ХАРИ́ЗМА, хари́змы \\ в форме хари́зме – хари́[з]ме и допуст. устарелое хари́[з’]ме.
призма
ПРИ́ЗМА, при́змы, мн. при́змы, при́змам \\ [п]ри́зма; в форме при́зме – при́[з]ме (! не рек. при́[з’]ме); в форме призм – при[зм] и допуст. при́[зəм].
царизм
ЦАРИ́ЗМ, цари́зма \\ ц[а]ри́зм; в форме цари́зм – цари́[зм] и допуст. цари́[зəм]; в формах с сочетанием зм на конце слова и перед а, о, у: цари́зм, цари́зма... – цари́[з]м (! грубо неправ. цари́[з’]м); в форме цари́зме – цари́[з]ме и допуст. устарелое цари́[з’]ме.